Bamija je povijena i zašiljena mahuna, sa zelenim zrnevljem dok je mlada jede se presna, kuvana kao povrće, suši se i kao takva dodaje jelima u toku godine. Važan je sastojak đuveča u konzervama.
Bamija je bogata skrobom i šećerom. Skrob i pektin čine bamiju odličnim prirodnim sredstvom za zgušnjavanje supa i dinstanih jela.
Poseban značaj pridaje se ovom povrću zbog aromatskih sastojaka i vitamina, naročito vitamina A, B grupe i C. Od mineralnih materija ima najviše kalijuma, kalcijuma i gvožđa. U narodnoj medicini bamiji se pridaju afrodizijačka svojstva, te je omiljeni dodatak jelima u orijentalnoj ishrani (Turska, Grčka, Španija i Italija).
Mlade i nežne mahune bez tvrdog semena su najbolje za supe i dinstana jela. Čuvena su gambo jela i supe u južnim državama SAD, naročito u Luizijani.
Male mahune treba kuvati cele, a dugačke seći na komadiće, dužine 2-3 cm. Kuvati je 10-15 minuta u malo ključale zasoljene vode, potom ocediti i servirati začinjenu maslacem, solju i biberom. Prekuvana bamija je čvrsta i gumasta.
Lekovita svojstva bamije
Preko pektina utiče na sniženje holesterola u krvi i ima izvesna afrodizijačka svojstva. Kao namirnica sa puno celuloznih vlakana i pektina utiče na sniženje holesterola. To se objašnjava time što pektinski oblici gela u stomaku upijaju masti i tako sprečavaju da ih organizam apsorbuje, kao i da bakterije u crevima hranjene gumama i pektinima stvaraju kratak lanac masnih kiselina i tako sprečavaju stvaranje holesgerola u jetri.
izvor: dijetaizdravlje.com
Nema komentara:
Objavi komentar