Potvrdu vrednosti ovog leka dali su instituti u Evropi i Americi.
Koja je korist od UV zračenja?
Sve što je zračenje, sve što je sunčeva energija, sve što je svetlost, sve to nosi biofotone, kvantne čestice koje su nešto između materije i energije. Bez njih nema života.
Pri umerenom izlaganju UV zracima, stiče se vitamin D, snižava krvni pritisak, poboljšava rad srca, povećava imunitet, ubijaju virusi i bakterije, oporavljaju se koštana struktura i polni hormoni.
Da li vakcine ubijaju viruse?
One nisu antivirusne. Bolje je pustiti organizam da se sam izbori protiv virusa, jer vakcina jedno popravlja, a drugo kvari, pa time izbacuje iz ravnoteže imunološki sistem. Naravno, farmaceuti nam žele dug, ali bolestan život. Milijarde se ulažu u lekove, a vrlo malo u prevenciju. Zato je dragocenija moć svetlosti.
Kako se leči suncem?
Gledanje u sunce je solarna joga. To se čini samo kad je sunce crveno, pri izlasku i pri zalasku. I to najviše desetak sekundi. I svaka bolest biće napadnuta. Zato sam protiv nošenja tamnih naočara. To može da smeta, ali korist je velika.
Da li je svaka bolest izlečiva?
Apsolutno, ali se to, naravno, ne događa uvek. Posebno kad je bolest u poslednjoj fazi. U tom slučaju značajna je i svest obolelog. Pozitivan životni stav je izvor života i postojanja. Svako pravo izlečenje dolazi od nas samih, kao i od načina života i hrane.
Kako bi trebalo da se hranimo?
Zdrava hrana je ona koja prija, koja ne pravi kiselinu. U borbi sa kiselinom dovoljno je uzeti samo nekoliko kokica ili pojesti zelenu maslinku i progutati košticu. Meso u mesarama je uglavnom loše, puno hormona i antibiotika, kojima je prošao rok, konzerve su pune olova. Trebalo bi jesti danju, jer naš metabolizam radi u skladu s prirodom.
Ko traži eliksir mladosti?
Francuski genetičari tvrde da su na najboljem putu da produže život ljudima. Ali, po filozofiji besmrtnosti pitanje je šta bi značilo zaista živeti večno. To nije ni moguće zato što se organizmi moraju menjati da bi se prilagodili promenama i rasporedu rada i sna.
Koliko spavate?
Najviše četiri sata. Dugo spavanje ničemu ne služi. Kad sam studirao, spavao sam dnevno nekoliko puta po desetak minuta. Spavanje je, uglavnom, gubljenje vremena. Nikola Tesla, moj uzor u svemu, nije spavao više od jednog sata, a živeo je 87 godina.
Šta vas čini srećnim?
Kad nekoga izlečim i činjenica da mi nikad nije dosadno. Trudim se da u svim poslovima i odnosima imam i susret s onim što nisam ni čuo ni video.
Od čega zavise seksualne potrebe?
Od mozga, pre svega. On tu ima značajnu ulogu. Kad se on uključi, sve je kvalitetnije. A to je veoma važno. Jer seks, sem što je fiziološki i biološki predivan, na određeni način i oplemenjuje.
Šta prvo primećujete na ženi?
Pre svega ženstvenost. To može da bude i odlučujuće, jer u određenim situacijama prikriva neke nedostatke. Na drugom mestu je ono što kod žene može da podigne muškarca. To su, najčešće, oči, posebno ako su pune obećanja.
U kom smeru ide svet?
Tehnologija čini svoje. Hoće li se ljudi emocionalno i seksualno otuđiti zavisi od čoveka do čoveka. Ugroženi smo. To je sigurno. U tom slučaju tehnološki nepismeni su u nekim slučajevima u prednosti.
Ko su vaši uzori?
Pre svih, Nikola Tesla bez koga svet ovakav ne bi postojao. I Milutin Milanković, geofizičar, inženjer, klimatolog, astronom, osnivač Katedre za nebesku mehaniku, Mileva Marić, veliki naučnik, žena Alberta Anštajna, bez koje on ne bi bio ono za šta sad slovi.
Koje su emocije najmoćnije?
Pre svih ljubav. Ona je glavna tema svih umetnosti. To je energija koja pokreće sve ljudske odnose. Posle ljubavi najsnažnija emocija je smrt. One su suprotne jedna drugoj, ali se vrlo često prožimaju.
Kako procenjujete vrednosti ljudi?
Meni su u svakom druženju važni postupci i reči. Ali, iz iskustva znam da su postupci mnogo bolji pokazatelji nečijeg karaktera, jer reči često mogu da budu lažne. Važna je i bioenergija. U Americi ne može da se potpiše nijedan veliki ugovor bez procene bioenergetičara.
Kako čuvate zdravlje?
Veoma je važna temperatura prostorije u kojoj se boravi. U mojoj spavaćoj sobi je konstantno oko 18 stepeni, a u radnoj oko 25. To su optimalne vrednosti i leti i zimi.
Izvor: kurir.rs
0 komentari:
Objavi komentar