Kalcifikacija ramena i kostiju, pogađa gotovo svaku petu osobu stariju od dvadeset godina. Uzroci bola u tetivi ili zglobu mogu biti brojni, među njima su upala ili ruptura tetive, upala burze, artritis zgloba i slično. Jedan od uzroka može biti i depozit kalcijuma u tetivama, a najčešće se javlja u tetivama rotatorne manžetne u ramenu. Ipak, kalcifikat u ramenu ne mora nužno biti praćen snažnim bolom i otežanom pokretljivošću ovog velikog zgloba.
Koliko je kalcifikacija ramena opasna, zašto ona kod nekog uzrokuje bol, dok kod drugih prolazi potpuno bezbolno i koje se metode lečenja najčešće koriste, saznajte u nastavku..
Kalcifikat u ramenu simptomi često izostanu
Uzrok nastanka kalcifikata nije poznat – smatra se da trauma ne utiče na taloženje kalcijuma, a da sistemska oboljenja takođe ne igraju nikakvu ulogu u tome. Kada osoba oseti bol, koji može biti praćen otežanom pokretljivošću zgloba, treba da se javi lekaru kako bi se utvrdilo šta je uzrok ovih tegoba.
Ponekad se čak i a na rendgenskom snimku utvrdi da postoji depozit kalcijuma u tetivama, to ne znači automatski da je kalcifikat u ramenu uzrok tegoba. Bol mogu izazvati drugi procesi u samom zglobu ili mekom tkivu jer kalcifikati prolaze kroz uobičajene četiri faze koje ne moraju biti praćene nikakvim simptomima.
Šta ako se simptomi ipak pojave?
Ukoliko je kalcifikacija ramena praćena bolom tada se moraju preduteti adekvatne mere. Recimo i to da se kalcifikati se po načinu nastanka dele na degenerativne i reaktivne.
Degenerativni kalcifikati su retko uzrok bolova i najčešće su samo uzgredni nalaz na rendgenskom snimku. Nastaju kao deo potpuno prirodnog procesa oporavka tkiva, kada se na mestu pucanja vlakana taloži kalcijum radi saniranja postojeće povrede, veći razlog za zabrinutost razlog su reaktivni kalcifikati. Za njih je karakteristično da uzrokuju puno ozbiljnije tegobe, a medicina ih naziva kalcifirajućim tendinopatijama i oni prolaze kroz IV faze.
Formativna faza
U njoj iz još uvek nepoznatog razloga dolazi do većeg nakupljanja kalcijuma u izmenjenoj tetivi. U ovoj fazi kalcifikacija kostiju je praćena bolovima manjeg ili nešto većeg intenziteta.
Faza mirovanja
Kalcifikat u ramenu ili u nekom drugom zglobu u ovoj fazi miruje, a bolovi se uopšte i ne moraju javiti, ali i pored svega može doći do manjih ograničenja prilikom pokreta u zglobu.
Resorptivna faza
Kada kalcifikacija ramena dođe u ovu fazu, tada već dolazi i do do zapaljenske reakcije svog okolnog tkiva sa postepenom resorpcijom kalcifikata. Ova faza praćena je vrlo snažnim, intenzivnim bolom.
Postkalcifikacijska faza
Kalcifikat u ramenu u ovoj fazi već je resorbovan, tetiva zarasta, a tegobe jednostavnio prolaze.
Vreme trajanja pomenutih faza ume biti različito, a važno je napomenuti da ukoliko je kalcifikacija ramena dijagnostikovana, lečenje je svakako neophodno. Samo pravovremenom terapijom mogu se smanjiti bolovi, i sanirati tegobe koje će nam vratiti pokretljivost zgloba.
Kojim se sve metodama kalcifikati u ramenu leče
Nakon detaljnog kliničkog pregleda, lekar specijalista upućuje obolelog na obavezan rendgenski snimak, kao i ultrazvučni pregled, kojima se najpre potvrđuje postojanje kalcifikata u mekim tkivima. Iako je princip lečenja vrlo sličan, kalcifikacija ramena može zahtevati određen intenzitet primenjene terapije, te se ona na prvom mestu sprovodi radi ublažavanja simptoma i poboljšanja pokretljivosti samog zgloba.
Obolele osobe najčešće smatraju da bi bilo najbolje kada bi nekom savremenom metodom naprosto mogli ukloniti kalcifikati. Međutim, razbijanje kalcifikata u ramenu je u praksi vrlo teško izvodljivo, a često i potpuno nepotrebno, jer željeni rezultat izostaje.
Ukoliko je kalcifikacija ramena već uzela maha, prvi korak u lečenju bila bi fizikalna terapija. Ona podrazumeva primenu fizikalnih agensa, koji između ostalog obuhvataju ultrazvuk, magnetoterapiju, laser i elektroterapiju. Vežbe za ramena, to jest kineziterapija, takođe su izuzetno važan deo lečenja.
šta je kalcifikacija ramena
U terapiji tkz. kalcificirajućih tendinopatija od fizikalnih agensa najčešće se koriste laseri i ultrazvuk, jer oni smanjuju bol i ublažavaju upalu. Fizikalna terapija često dovodi do znatnog smanjenja tegoba, a katkad i do potpunog nestanka kalcifikata u ramenu, ali se osim nje mogu koristiti i takozvane „blokade“ lekovi.
To su kortikosteroidi koji se putem injekcije ubrizgavaju direktno u mesto bola, kako bi se kalcifikacija ramena držala pod kontrolom, bez intenzivirajućeg bola, ranije se koristila i popularna terapija X-zračenjem, takođe može se primeniti i kompleksna hirurška intervencija, ukoliko lečenje medikamentima i fizikalnom terapijom ne bude uspešno.
Terapija kalcifikata zvučnim šok talasima
Kalcifikacija ramena i kostiju, odnedavno se može lečiti i zvučnim talasima –ESWT (shock wave terapija) i ovo je relativno nova metoda. Primenjuju se fokusirani zvučni talasi, i to najčešće u slučajevima neuspešne fizikalne terapije. Uspešnost ove terapije potvrđuje se potpunim nestankom kalcifikata na kontrolnom snimku.
Zvučnim talasima, koji cepaju vezivne pregrade, značajno se povećava se elastičnost tkiva i menja se i sama tekstura kože, dok se kalcifikat u ramenu drobi po sličnom principu, kao kod razbijanja kamena u bubregu.
Iako je kalcifikacija ramena najčešća, terapija je veoma efikasna i u uklanjanju kalcifikata u laktu, peti, kukovima i kolenima. Zvučni šok talasi efikasni su i u borbi protiv celulita. Ipak, njihova primena izbegava se na glavi, kičmenom stubu, te u blizini velikih krvnih sudova i nerava.
Ova metoda potpuno uklanja kalcifikat u ramenu
Za razliku od lasera i ultrazvuka, kalcifikacija ramena se puno brže i efikasnije leči sa zvučnim talasima, a rezultat je vidljiv već nakon dva do tri meseca posle sprovedene terapije, jer toliko traje resorpcija kalcifikata.
Ova metoda lečenja bezbolna je i vrlo kratka, s vrlo malim i pre svega retkim brojem kontraindikacija. Kalcifikacija ramena podrazumeva primenu brze, kratkotrajne, pojedinačne fluktuacije akustične odnosno zvučne energije.
Osim što razbija kalcifikat u ramenu bez primene dodatnih medikamenata, terapija zvučnim šok-talasom podstiče stvaranje kapilarne mreže novonastalih krvnih sudova, što dodatno potpomaže fazu izlečenja.
Koliko traje lečenje i kome se ne preporučuje
Trajanje lečenja nije uvek isto, te da zavisi od lokalizacije kalcifikata. Tako da se mora najpre uraditi detaljna dijagnostika pre primene ove metode, jer od nje zavisi i jačina udarnih talasa. Lečenje petnog trna, na primer, traje tri do deset tretmana, dok se kalcifikacija ramena leči u proseku za sedam tretmana.
Terapija se sprovodi dva puta nedeljno i može se ponoviti nakon tri meseca, pri tom postoje grupe obolelih kojima se terapija zvučnim šok-talasom nikako ne preporučuje. Tu spadaju deca do 18 godina, pacijenti s poremećajem koagulacije krvi (Hemofilija A i B, Von Willebrandova bolest), kao i oni koji su pogođeni različitim zapaljenjima ili tumorima, jer terapija zvučnim šok-talasom može pogoršati postojeće stanje.
S druge strane, prilikom lečenja kalcifikata kod dece, treba biti obazriv u odabiru terapije, jer primena pojedinih terapijskih metoda nije dovoljno ispitana, ili se one ne primenjuju u zonama rasta.
Šta posle terapije?
Primena zvučnih talasa ne zahteva posebnu pripremu obolelog, ali je pregled specijaliste fizikalne medicine svakako obavezan. Osim pregleda, lekar će postaviti dijagnozu na osnovu rendgenskog snimka, na osnovu kog će utvrditi da li kalcifikacija ramena postoji ili ne. Takođe je neophodno za svaku obolelu osobu posebno odrediti koji će vid terapije biti najefikasniji.
Nakon obavljene terapije i otklanjanja tegoba, neophodno je da oboleli nastavi redovno da upražnjava pokazane ciljane vežbe, ne bi li se ojačali mišići i rasteretili zglobovi, kako bi se kalcifikacija ramena ne bi ponovo pojavila.
Preuzeto sa stranice: dijetamesecevemene.com/
0 komentari:
Objavi komentar